Историјат "Друштва историчара Рашког округа - Краљево"

2013. година

Маја месеца 2013. године  у просторијама О.Ш. „IV Краљевачки батаљон“ одржана је оснивачка скупштина  „Друштва историчара Рашког округа – Краљево“. Иницијатори скупштине мр Драгољуб Даниловић, професори Милан Петровић и Драгомир Белоица предложили су присутнима дневни ред и усвојили следеће одлуке:  1) за председника Друштва историчара Рашког округа једногласно је изабран мр Драгољуб Даниловић, професор историје у краљевачкој Гимназији 2) За потпредседника Друштва изабран је једногласно Милан Петровић, професор у О.Ш. „Димитрије Туцовић“ 3) једногласно је усвојен Оснивачки акт Удружења 4) Статут удружења је усвојен једногласно.

  Пореска управа Министарства финансија је 25.10.2013.године издала потврду о извршеној регистрацији и доделила „Друштву историчара Рашког округа – Краљево“ матични број: 28125984 и ПИБ: 108278429.  Агенција за привредне регистре  је 28.10.2013.године усвојила јединствену регистрациону пријаву оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника  и регистровала у Регистар удружења - „Друштво историчара Рашког округа – Краљево“   са седиштем у улици Цара Душана 4г.

Велика скупштина „Друштва историчара Рашког округа – Краљево“ одржана је на Светог Андрију Првозваног, 13. децембра 2013. године у просторијама О.Ш. „IV Краљевачки батаљон“ . На скупштини је учествовало двадесет чланова који су приступили Друштву. 

2014. година

На скупштини, одржаној 15. јануара 2014. године, у просторијама краљевачке Гимназије, предавање је одржао професор др Владо Станковић на тему „Краљ Милутин – контраверзе у историографији“. У наставку је предавање одржао и мр Драгољуб Даниловић на тему „Битка на Мачковом камену и битка на Гучеву“. Друштву историчара Рашког округа  је приступило тридесет и осам чланова.  

У јануару и фебруару „Друштво историчара Рашког округа“ је заједно са Краљевачком Ка телевизијом реализовало први серијал квиза „Краљево бира знање“. Осамнаест получасовних емисија  овог квиза емитовано је током априла и маја 2014. године на  Краљевачкој Ка телевизији. Победници квиза су у категорији средњошколаца ученици краљевачке Гимназије Миладин Јеремић и Ђорђе Јовановић, а у категорији основних школа ученици О.Ш. „Јово Курсула“ Лука Филиповић и Александра Аксентијевић. Победници квиза су награђени ваучерима којима су добили десетодневно летовање у Паралији и тродневну екскурзију на Охридско језеро. Другопласиране и трећепласиране екипе су награђене продуженим викендом на планини Гочу, после завршетка наставне 2013/2014. године.

Архива   2014 -2015

   У 2014.години „Друштво историчара Рашког округа“  је објавило два репринт издања  : 1. Драгољуб М. Динић, „Први пут преко Албаније Призрен – Драч 1912“ и 2. Јован М. Сретеновић, „Албум гробља и гробова“. Од августа до децембра 2014.године чланови Друштва историчара су одржали неколико предавања, и представили су објављене књиге у Тополи, Матарушкој Бањи, Лађевцима, Берановцу, Дому војске Србије у Краљеву и у краљевачкој Народној библиотеци „Стефан Првовенчани“.  

  У другом серијалу квиза „Краљево бира знање,  Први светски рат – сто година касније“, Друштво историчара је успоставило сарадњу са Телевизијом Краљево.

  Победници квиза „Краљево бира знање,  Први светски рат – сто година касније“ су Благица Луковић и Теодора Павићевић ученице четвртог разреда Гимназије у Краљеву, у категорији средњих школа, и Лука Филиповић и Александра Аксентијевић ученици осмог разреда  О.Ш. „Јово Курсула“, у категорији основних школа. Победници квиза су награђени деветодневном екскурзијом на острву Крфу, са обиласком острва Вида,  у периоду од 28.августа до 6.септембра 2015.године. Они су на острву Крфу боравили у пратњи професорке Биљане Даниловић и професора Драгољуба Даниловића 

др Драгољуб Даниловић

Жртва директора Лазара Пантелића –  препорука за  јавно читање у Министарству просвете, и  у свим српским школама  

„Миро, пољуби децу уместо мене. Децо слушајте маму. Збогом за навек. Љуби вас све ваш тата Лаза“. Ове речи изговорио је пре седамдесет и четири године директор Друге крагујевачке Гимназије. 

Лазар Пантелић (1893-1941)  „Мој покојни муж Лазар М. Пантелић уведен је из гимназије скупа са ђацима дана 20-октобра-1941 г. од стране Немаца и затворен у бараке за стрељање. Уза се је имао 8000 дин., Сат лонжин, златну бурму и прстен . Када је извршено стрељање било је на листи стрељаних објављено име мога мужа. Преко општине сам добила његову личну карту. Његову крваву легитимацију железничку ми је донео његов ђак Милосав Гавриловић из Крагујевца, станује задња кућа на милановачку друму а који је сахрањивао. Мој муж је сахрањен на Зекавичиној ливади. Када је стрељан мој муж Лазар Пантелић директор гимн. рођен у Шапцу вере православне од оца Милутина и мајке Лепава отац петоро деце: издржавао је мене и Сретена старог 16 год. Александра 15, Даница 14 год, Добрила 13 год и Олга 11 год. Захтевам да се злочинац казни и призна штету. “

Мирослава Пантелић, Крагујевац, 26. фебруар 1945. 

  Ако би се у фебруару 2016.године у земљи Србији поставило питање : „Да ли сте чули за Лазара Пантелића, директора крагујевачке Друге гимназије, мужа Мирославе  Пантелић и оца Сретена, Александра, Данице, Добриле и Олге?“, тешко да бисмо добили одговоре достојне једне од највећих жртава Другог светског рата. Добар муж, отац петоро деце, човек изузетног образовања, угледни и пожртвовани директор,  познавалац  немачког језика, преводилац у Крагујевцу тих кобних октобарских дана 1941.године. Човек коме су „цивилизовани“ Немци „поклонили живот“, али је Лазар Пантелић својим примером показао шта би требало да буду, и шта су већ вековима основне моралне вредности. Војници Вермахта водили су  на стрељање људе које су претворили у безвредне бројке, желећи да реализују свој суманути расистички пројекат. Њихова намера била је да убију ђаке из крагујевачке Гимназије, а да поштеде њиховог директора. Лазар Пантелић васпитаван  је у  духу реченице: „Земаљско је за малена Царство, а Небеско увек и до века“. Час који он тада одржао својим и свим потоњим ђацима је сигурно једна од најтежих лекција. Свесно страдање, давање живота да би се вечно живело.  

 На жалост, у последњих седам деценија били смо сведоци идеолошког обесмишљавања жртве директора Лазара Пантелића, као и многих других знаних и незнаних страдалника у Другом светском рату. Са различитих идеолошких позиција, тумачи историје користили су жртве за тријумфализам својих политичких програма и  често вређали потомке жртава дајући им непримерене називе као што су родољуби, симпатизери НОП-а, антифашисти. Друга врста банализације новохришћанског мученика, какав је био директор Лазар Пантелић, је често понављана реченица „Пуцајте, ја и даље држим час!“, која се убацује у контекст  стално присутног незадовољства просветних радника, и по правилу има подсмешљив призвук. Одсуство одговорности, неспремност на жртву и конформистички став према животу донели су нашем времену моралну закржљалост и духовне безкичмењаке без икаквог става. Зато је потребно да се у вредносном систему и ради његовог оздрављења у српском друштву стално истиче  подвиг и жртва директора Лазара Пантелића.

„Страх човеку каља образ често“ говори свети владика Петар II Петровић Његош. Сви учитељи, наставници, професори и педагози, господине министре просвете, господо саветници, специјални и посебни саветници, господо министри, председниче владе, председниче Републике и сви посланици Народне скупштине Србије, објавите и гласно прочитајте текст о директору крагујевачке Гимназије. Предлажем да то буде 6.априла 2016.године.  Наравно да текст преведете на немачки и упутите га пријатељима из Европске Уније. Можда нешто и науче о хришћанским и моралним вредностима Европе, пре стварања Европске Уније.