Важни датуми

ОКТОБАР

Месец октобар је испуњен догађајима од изузетног значаја за град Краљево. 

Краљевдан – 7. октобар је Дан првог српског краља Стефана Првовенчаног, познатог и као Симона монаха. Добио је краљевски венац од папе Хонорија III 1217. године, а архиепископ Сава га је крунисао у манастиру Жичи 1221. године.

У октобру месецу 1941. године четничко-партизанске јединице су водиле битку за Краљево, а од 15. октобра немачки Вермахт, 749. пук и 717. дивизија, започели су масовно стрељање грађана Краљева. У краљевачком масакру је до 21. октобра убијено 2255 грађана Краљева. Овај дан је на различите начине обележаван у последњих седам деценија. После различитих злоупотреба људског страдања и лицитирања цифрама, овај догађај се у последњих неколико деценија обележава комеморативним седницама у градској скупштини и служењем парастоса на лагерском гробљу. 

Српска војска је 22. октобра 1918. године ослободила град Краљево. 

Дан победе над фашизмом - 9. мај 1945.

Седамдесет и једну годину касније обележавамо један од најважнијих датума у историји човечанства. Када је 8.маја 1945.године објављена капитулација Немачке, окончана је велика трагедија у историји Европе и Света, чије последице и дан данас преживљавамо. Фелдмаршал Вилхелм Кајтел потписао је безусловну капитулацију у име Немачке, чије су одредбе ступиле на снагу 9.маја 1945.године. Масовно уништавање, масакри, ратни злочини, геноцид и холокауст заувек ће опомињати да историја треба да се памти, учи и разуме. Обесмишљавање историје, релативизација злочина и канонизација оних који су одговорни за „фабрике смрти“ и најгоре злочине присутни су у савременом свету. Зато је  учење историје, засновано на чињеницама, а не на конструкцијама, задатак свих одговорних интелектуалаца данашњице.

НАЈВАЖНИЈИ ДОГАЂАЈИ МАРТ - АПРИЛ

У историји је забележено  много  важних догађаја  у марту месецу.

На дан мартовских  ида,  44. године пре Христа,  у римском Сенату је убијен Гај Јулије Цезар.

Младенци – један од најпознатијих хришћанких празника 22/9. март  320. године, када је за време цара Лицинија у Севастеји, због јавног исповедања хришћанске вере страдало четрдесет римских војника, иако је 313. године донет Милански едикт. Овај празник увек пада у дане  Великог Часног поста.

Руска држава је 3. марта 1918. године потписала са Немачком Брест-Литовски мир, чиме је Русија прекинула ратовање у Великом рату (1914-1918), али је у тој земљи започео трагични грађански рат.

Влада Краљевине Југославије је 25. марта 1941. године у Бечу потписала приступ Тројном пакту.

У ноћи између 26. и 27. марта 1941. године извршен је војни пуч у Београду, а на улице српских градова су изашли демонстранти који су се успротивили пакту са Немачком. За краља Југославије је постављен Петар II Карађорђевић.

Прве велике антивладине демонстрације у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији одржане су 9. марта 1991. године. На улицама Београда сукобили су се демонстранти и полиција. Двоје људи је погинуло, а на улице Београда су изашли тенкови.

Савезна Република Југославија је 24. марта 1999. године нападнута од стране НАТО пакта.

Председник  владе Србије, Зоран Ђинђић, убијен је испред улаза у зграду Владе 12. марта 2003. године.

У манастиру Хиландару је 4. марта 2004. године избио велики пожар. На Косову и Метохији је 17. марта 2004. године започео   погром српског народа, када је убијено 28 људи, а уништено и спаљено 35 православних храмова и манастира.

У холандском затвору Схевенинген умро је 11. марта 2006. године Слободан Милошевић,  председник Србије и СР Југославије од 1989. до 2000. године.

Катастрофални земљотрес у Јапану,  11. марта 2011. године, јачине 8,9 степени Рихтерове скале, однео је око 10.000 људских жртава и страховита материјална разарања. 

Седамдесет и пет година од бомбардовања Београда

Дана 6. априла 1941. године Немачка је напала територију Краљевине Југославије и бомбардовала Београд. Војна операција под називом „Одмазда“ била је пре свега усмерена на кажњавање српског народа, док су само бомбардовање Немци назвали „Страшни суд“. У бомбардовању је погинуло више хиљада људи, а до темеља је уништена Народна библиотека Србије. 

Благосвести - један од највећих хришћанских  празника који Црква прославља 25. марта (7. априла). Спада у Богородичине празнике. То је дан када је анђео јавио пресветој девици  Марији да ће родити Исуса Христа.

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Сретење Господње  – хришћански празник и историјско буђење српског народа. 

    Један од највећих хришћанских празника чува успомену на четрдесети дан од рођења Исуса Христа.  Тог дана је у јерусалимском Храму служио Захарија, отац Јована Претече, а Пресвета Богородица је донела свог божанског Сина да га, по древном Закону,  посвети Богу   и себе очисти. Иако ни једно ни друго није било потребно, Законодавац је хтео да се испуни Закон који је Он објавио  преко свог  пророка Мојсија.  Тада се у Храму нађоше Симеон и Ана, кћи Фануилова.  Радостан старац Симеон  узе Христа на руке своје и замоли Бога: „Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; јер видјеше очи моје спасење Твоје“ (Лк 2, 29-30).  Ана пророчица је сама препознала Господа и Месију и објави га народу Ускоро по том престави се и Симеон Богопримац. Праведни старац Симеон се сматра заштитником мале деце.

Сретење Господње је празник којим се симболично сусрећу Стари и Нови  завет, зима и пролеће, стари и новозаветни човек. За   историју српског народа празник Сретења има изузетан значај. У селу Орашцу, код Аранђеловца,  је 1804.године, на Сретење Господње, почео Први    српски  устанак и Српска револуција. Тридесет и једну годину касније, 1835, на празник Сретења објављен је у Крагујевцу први српски Устав, познат у историји као Сретењски Устав. До настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Сретење је био државни празник Краљевине Србије, а од 2002.године  Сретење се поново слави као празник државности.