Коло српских сестара - жене у Великом рату

Синоћ, 28. новембра 2018. године, у Народној библиотеци "Стефан Првовенчани" у Краљеву одржан је програм посвећен женама у Великом рату и историји "Кола српских сестара". У програму су учествовали Јадранка Јагличић, Раде Премовић, Милоје Радовић, Милана Шпоња и Драгољуб Даниловић.

Да историја има свој пуни смисао говоре биографије личности које су живеле у бурним догађајима локалних и светских ратова, на почетку модерног доба када су појаве  као што су катастрофа, уништавање, злочини, неизлечиве болести и масовно умирање биле саставни део живота њених протагониста. Запамћене од стране малобројних потомака, али довољно снажне да својом моралном чистотом и  принципама постану  инспирација и алтернатива свеопштем урушавању животних вредности модерних времена. Зашто смо у последњим деценијама запоставили проучавање величанствених дела људи као што су Надежда Петровић, Милунка Савић, Делфа Иванић, Никола Тесла, Михаило  Пупин,  Милутин Миланковић...? 

Пре сто година Краљевина Србија је имала жене које су волеле своју отаџбину и речима и делима, помагале су у њеној одбрани, жртвујући сопствени живот. Њихово учешће у догађајима понекад подсећа на бајку о победи добра над носиоцима зла и мржње,  на причу о Леонидиној храбрости, на житија светих хришћанки из првих векова Вере, Наде, Љубави и мати им Софије. Саосећање и спремност да се  живот да за ближњега, неустрашивост и скромност без жеље да се добије „заслужена награда“. Оснивање „Кола српских сестара“ на Велику Госпојину 1903.године, представља прави пример саборне заједнице која је непрофитабилна, нестраначка, добровољна и утемељена на примени примера из прошлости. Света Јелена Анжујска, Света царица Милица, Света Ангелина Бранковић, мајка Јевросима биле су узор нашим хероинама 20. века.   Без самохвалисања и без икаквог интереса улазиле су у најтеже борбе. Биле су просветитељке, добротворке, медицинске сестре, борци на ратишту и велики приложнице у мирнодопском периоду. Српски народ је до 1878. дуго чекао и коначно изборио своје национално ослобођење. Жене које су рођене у последњим деценијама 19. и почетком 20. века посебно су цениле наслеђе својих предака, намеравајући  да делима умноже своје таланте. И Надежда и Делфа и Милунка , свака на свој начин, показале су примером како се води борба за универзалне вредности  и поставља највиша лествица смисла људског постојања. Зато и треба да будемо поносни што припадамо народу христоликих жена 20. века Проверимо себе да ли смо  из историје било шта научили, или подижемо споменике и обележавамо јубилеје да бисмо себе и своју сујету промовисали. Када применимо оно што су нам ове жене оставиле као богато духовно наслеђе, тек тада ћемо моћи да кажемо да смо из историје нешто научили. 

Др Драгољуб Даниловић

 

Презентацију "Коло српских сестара - жене у Великом рату" можете погледати овде.